Koliki je maksimalan broj radnih sati?

Koji je maksimalan broj radnih sati i šta mesečni zbir ne otkriva? Proverite dnevne i nedeljne granice i prepoznajte skrivena prekoračenja.

Mesec se završi, šihterica kaže 176 sati, sve deluje uredno. Ali u drugoj nedelji jedan čovek je radio 56 sati, jer je kolega bio na bolovanju, a niko nije stigao da organizuje zamenu.

Na kraju meseca to se ne vidi. U zakonu se vidi.

Ako Vam je ovo poznato, čitajte dalje.

Koliki je maksimalan broj radnih sati po zakonu?

Zakon o radu propisuje puno radno vreme od 40 sati nedeljno, najviše 8 sati prekovremenog rada nedeljno i najviše 12 sati rada dnevno, uključujući prekovremeni rad. Kod smenskog rada i preraspodele važe posebna pravila, ali dnevni limit od 12 sati ostaje.

Maksimalan broj radnih sati nije jedan broj. To su tri granice koje važe istovremeno: dnevna, nedeljna i prosečna. Prekršiti se može svaka od njih, nezavisno od ostalih.

Situacija	Dnevno najviše	Nedeljno najviše
Redovan rad	8 sati (po pravilu)	40 sati
Sa prekovremenim radom	12 sati	48 sati (40 + 8)
Smenski rad, sa mesečnim prosekom	12 sati	48 sati u proseku, uključujući prekovremeni
Preraspodela radnog vremena	12 sati	60 sati, uz prosek u okviru punog radnog vremena

Opštim aktom puno radno vreme može biti i kraće od 40 sati, ali ne kraće od 36. Za poslove sa povećanim rizikom važe posebna pravila o skraćenom radnom vremenu i zabrani prekovremenog rada.

Koliko zaposleni sme da radi dnevno?

Najviše 12 sati, uključujući prekovremeni rad. To važi bez obzira na to da li je u pitanju redovan, smenski rad ili preraspodela.

Radni dan po pravilu traje osam sati. Prekovremeni rad može ga produžiti, ali ukupno ne preko 12 sati. Ne postoji izuzetak tipa „samo danas, hitno je“.

Dnevni odmor: 12 sati između dva radna dana

Druga dnevna granica nije broj radnih sati, nego broj sati odmora. Zaposleni ima pravo na najmanje 12 sati neprekidnog odmora u toku 24 sata.

U praksi se ovo najčešće krši kod zamena. Zaposleni završi večernju smenu u 23 sata, a ujutru u 7 pokriva kolegu koji je odsutan. Između je osam sati, a ne dvanaest. Više o rasporedu odmora u toku samog rada pročitajte u tekstu o pauzi na poslu.

Koliko sati nedeljno sme da radi zaposleni?

Puno radno vreme je 40 sati nedeljno, a prekovremeni rad može da doda najviše još 8 sati. Kod smenskog rada dozvoljeno je do 48 sati nedeljno u mesečnom proseku, a kod preraspodele do 60 sati u pojedinoj nedelji.

Radna nedelja od 40 sati i 8 sati prekovremenog

Standardna radna nedelja ima pet radnih dana po osam sati. Šestodnevna nedelja je moguća ako je tako organizovan rad, ali ukupan broj sati ostaje isti.

Prekovremeni rad ne nastaje sam od sebe. Uvodi ga poslodavac, u slučajevima koje zakon predviđa, i plaća se uvećano. Nedeljni limit od 8 sati važi uvek, čak i kada je posla mnogo i kada zaposleni želi da zaradi više.

Smenski rad: 48 sati u proseku

Kod smenskog rada nedelje nisu jednake. Jedne nedelje zaposleni radi četiri duge smene, druge tri. Zato se gleda mesečni prosek: najviše 12 sati dnevno i 48 sati nedeljno, uključujući prekovremeni rad.

Kod turnusa je posebno važno da prosek bude izračunat iz stvarno odrađenih sati, a ne iz rasporeda, jer raspored ne beleži zamene.

Preraspodela: do 60 sati, ali prosek mora da ostane

Preraspodela radnog vremena dozvoljava da zaposleni u periodu većeg obima posla radi duže, a u mirnijem periodu kraće. U pojedinoj nedelji to može biti i 60 sati, ali prosek u periodu preraspodele mora da ostane u okviru punog radnog vremena.

Preraspodela se uvodi unapred, ne naknadno. Ako je zaposleni radio 56 sati jedne nedelje, pa ste mu kasnije dali slobodne dane, to nije preraspodela. To je prekovremeni rad preko limita, kasnije „ispravljen“ slobodnim danima.

Koliki je maksimalan broj radnih sati u mesecu?

Zakon ne propisuje poseban mesečni limit. Mesečni maksimum proizlazi iz dnevnog i nedeljnog. U mesecu sa 22 radna dana fond je 176 sati, a sa najviše 8 sati prekovremenog rada nedeljno, ukupno okvirno oko 210 sati.

Računica izgleda ovako:

• Fond radnih sati: 22 radna dana × 8 sati = 176 sati
• Prekovremeni rad: najviše 8 sati nedeljno × oko 4,4 nedelje = do oko 35 sati
• Ukupno: okvirno do 210 sati

Tačan broj zavisi od broja radnih dana i praznika u mesecu. Osnove o tome kako se sati sabiraju po vrstama rada pronaći ćete u tekstu kako izračunati radne sate.

Zašto mesečni zbir ne dokazuje da je sve u redu

Ovo je deo koji se gotovo nikad ne pominje. Mesečni zbir je ispod limita, a granica je ipak prekršena.

Primer: zaposleni u mesecu ima 176 sati, tačno koliko iznosi fond. Na prvi pogled, nema ni prekovremenog rada. Ali u drugoj nedelji radio je 56 sati jer je pokrivao kolegu, a u četvrtoj je dobio dva slobodna dana „da izjednači“.

Mesečni zbir je uredan. Nedeljni limit je prekršen za osam sati. A ako je u toj nedelji radio i dve smene od 14 sati, prekršen je i dnevni.

Zato pitanje „koliko je radio ovog meseca“ nije dovoljno. Pravo pitanje je: koliko je radio svakog dana i svake nedelje.

 

Šta ako zaposleni sam želi da radi duže?

Granica važi i tada. Zakonski limiti ne zavise od toga ko je predložio duži rad. Ako zaposleni radi preko dozvoljenog, odgovornost je na poslodavcu, čak i kada je zaposleni to sam tražio.

Raščistimo jednu stvar koja se često čuje: „Pa on hoće, ja ga ne teram.“ Ima zaposlenih koji žele da rade više, zbog zarade ili zato što vole posao. To je razumljivo, ali ne menja ništa.

Limit radnog vremena nije pravo kojeg zaposleni može da se odrekne, nego obaveza poslodavca da organizuje rad tako da granice budu poštovane. Ako zaposleni sam ostaje duže, a Vi to znate i tolerišete, to je i dalje rad preko granice. Ako to ne znate, problem je još veći.

Zašto prekoračenja najčešće niko ne primeti?

Zato što se tri granice prate istovremeno, a ručna evidencija pokazuje samo jednu: mesečni zbir. Prekoračenja nastaju kroz zamene, duple smene i „ostani još malo“, bez ičije namere i bez ičijeg znanja.

Retko koji poslodavac namerno tera ljude preko zakonskog limita. Prekoračenja nastaju kroz male, svakodnevne odluke. Neko je bolestan, pa kolega ostane duže. Isporuka kasni, pa se smena produži. Novi radnik još nije spreman, pa iskusni pokriva dve smene.

Svaka od ovih odluka je razumna. Zajedno, mogu da daju nedelju od 56 sati koja se ne vidi nigde osim u nečijem umoru.

Šihterica i Excel tabela ovde imaju isti problem: pokazuju ono što je upisano, i to obično kao zbir. Da biste videli dnevne i nedeljne granice, neko bi morao ručno da prolazi kroz svaki dan svakog zaposlenog. U praksi to niko ne radi.

My Work sistem rešava ovo tako što beleži stvarno vreme prijave i odjave za svakog zaposlenog, karticom na terminalu ili preko mobilne aplikacije. Sati su vidljivi po zaposlenom i po danu, a izveštaji pokazuju ko radi prekovremeno, po osobi i po smeni. Umesto da prekoračenje otkrijete na kraju meseca, ili da ga uopšte ne otkrijete, vidite ga dok još možete da promenite raspored.

Zašto se granice uopšte isplati poštovati?

Zbog zakona, ali i zbog ljudi i posla. Dugi radni dani i nedelje povezani su sa više povreda na radu, više grešaka i ozbiljnijim zdravstvenim rizicima.

Zakonski limiti nisu birokratski broj. Iza njih stoje podaci.

Dembe i saradnici su u istraživanju objavljenom u časopisu Occupational and Environmental Medicine analizirali podatke o radnoj istoriji zaposlenih i povredama na radu. Pokazali su da su prekovremeni rad i duge smene povezani sa većim rizikom od povreda, nezavisno od toga koliko je posao sam po sebi opasan.

Kivimäki i saradnici su u analizi objavljenoj u časopisu The Lancet, na podacima o više stotina hiljada zaposlenih, pokazali da je rad od 55 i više sati nedeljno povezan sa oko trećinu većim rizikom od moždanog udara u odnosu na standardnu radnu nedelju.

Tema je posebno važna u Srbiji. Prema podacima Eurostata koje je preneo BBC na srpskom, zaposleni sa punim radnim vremenom u Srbiji rade u proseku više od 43 sata nedeljno, što je među najdužim radnim nedeljama u Evropi. Hronično dugi sati vode i ka sagorevanju, a sagorevanje vodi ka odlasku.

Šta ne očekivati?

Da se ne lažemo: poštovanje granica ne znači manje posla. Posao ostaje isti, samo mora drugačije da se rasporedi.

Ako primetite da se granice stalno dodiruju kod istih ljudi, problem nije u disciplini ni u evidenciji. Problem je u broju ljudi ili u organizaciji rada, a to je odluka koju evidencija ne može da donese umesto Vas. Može samo da Vam pokaže da je vreme da je donesete.

Kako da proverite da li Vaša firma poštuje granice?

Tako što sate gledate po danima i nedeljama, a ne samo po mesecima. Pet provera koje možete uraditi već ovog meseca.

1. Pogledajte nedelje, ne mesec. Za svakog zaposlenog: da li je ijedne nedelje radio više od 48 sati?
2. Pronađite „uvek iste ljude“. Prekoračenja retko pogađaju sve. Najčešće pogađaju dvoje ili troje koji uvek uskaču.
3. Proverite zamene za bolovanja i odmore. Tu nastaje najviše dnevnih prekoračenja i najviše skraćenih odmora.
4. Proverite odmor između smena. Posebno kod večernje smene iza koje sledi jutarnja.
5. Pitajte ko radi i negde drugde. Zaposleni sa dopunskim radom kod drugog poslodavca imaju ukupno manje prostora nego što izgleda.

Najčešće greške

• Gledanje samo mesečnog zbira. Prekoračenje se krije u pojedinačnim danima i nedeljama.
• „Preraspodela“ uvedena naknadno. Slobodni dani posle prekoračenja nisu preraspodela.
• Tolerisanje dobrovoljnog dužeg rada. Odgovornost ostaje na poslodavcu.
• Raspored umesto stvarnih sati. Raspored ne zna za zamene i produžene smene.

Najčešća pitanja o maksimalnom broju radnih sati

Da li postoji godišnji limit prekovremenog rada?

Zakon o radu ne propisuje poseban godišnji limit prekovremenog rada. Ograničenja su dnevna i nedeljna: najviše 8 sati prekovremenog rada nedeljno i najviše 12 sati rada dnevno, uključujući prekovremeni. U praksi to ipak ograničava i ukupan godišnji broj sati.

Da li se pauza računa u radno vreme?

Da. Odmor u toku dnevnog rada, odnosno pauza, ubraja se u radno vreme. To znači da se pauza ne dodaje na osmočasovni radni dan, nego je njegov deo.

Koliko sati sme da radi zaposleni mlađi od 18 godina?

Zaposleni mlađi od 18 godina može da radi najviše 35 sati nedeljno i najviše 8 sati dnevno. Za njih su prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zabranjeni. Za noćni rad maloletnih važe posebna ograničenja.

Koliko sati sme da radi zaposleni koji ima i dopunski rad kod drugog poslodavca?

Zaposleni koji radi puno radno vreme može kod drugog poslodavca da ugovori dopunski rad najviše do jedne trećine punog radnog vremena. U praksi to znači da poslodavci ne vide ukupan broj sati, pa je važno znati da zaposleni ima još jedan posao.

Da li zaposleni sme da odbije prekovremeni rad?

Zakon predviđa obavezu prekovremenog rada u određenim slučajevima, kao što su viša sila, iznenadno povećanje obima posla ili potreba da se završi nepredviđen posao. Van tih slučajeva i preko zakonskih limita, zaposleni nije dužan da radi prekovremeno. Za konkretan slučaj konsultujte pravnika.

Zaključak: tri granice i jedan zbir koji ih ne pokazuje

Maksimalan broj radnih sati nije jedan broj. To su tri granice koje važe istovremeno: 12 sati dnevno, 48 sati nedeljno, odnosno 60 u preraspodeli, i odmor od najmanje 12 sati između dva radna dana.

Mesečni zbir ne pokazuje nijednu od njih.

Većina prekoračenja ne nastaje iz namere, nego iz zamena, hitnih poslova i ljudi koji uvek uskaču. Upravo zato ih je teško videti dok se ne nagomilaju.

Ne čekajte da prekoračenje primeti inspekcija, ili Vaš najbolji radnik kada podnese otkaz.

My Work evidencija radnog vremena beleži stvarne sate za svakog zaposlenog, po danu i po smeni, preko terminala, kartica i mobilne aplikacije. Tako vidite ko se približava granici dok još možete da promenite raspored, a ne tek kada je mesec zatvoren.

Zakažite prezentaciju i pogledajte kako izgledaju sati Vašeg tima kada se gledaju po nedeljama, a ne samo po mesecima.